The SPIRITUALNOST Diaries

Naziv za sveštenike, khnm, bio je isti kao u hebrejskom (kohen). Pored sveštenika, podjednako se pominju i sveštenice (khnt), i qadečim, »posvećene« osobe. (U Bibliji, ovaj izraz označava svetu prostituciju, ali ugaritski tekstovi ne ukazuju ni na šta slično.) Najzad, navode se i sveštenici propovednici ili proroci. Hramovi su imali žrtvenike i bili su ukrašeni slikama bogova i božanskim simbolima. Osim žrtava u krvi, kult je još obuhvatao igre i razne orgijastičke pokrete koji će kasnije izazvati gnev mnogih proroka. No ne treba zaboraviti da mi usled praznina u dokumentima možemo samo približno da procenimo kanaanski religiozni život. Ne raspolažemo nijednom molitvom. Znamo da je život bio božanski dar, ali nam nije poznat mit o stvaranju čoveka Slična religiozna vizija nije bila isključivo kanaanska. Njenu važnost i značaj pojačava međutim činjenica da su se Izrailjci, prodirući u Kanaan, suočili s ovim tipom kosmičke sakralnosti koji podstiče na složenu kultnu aktivnost i koji i pored orgijastičkih preterivanja nije lišen veličine. Pošto su verovanje u svetost života podjednako delili i Izrailjci, već na početku se postavio jedan difficulty: kako, naime, sačuvati slično verovanje a da ono ne bude integrisano u kanaansku religioznu ideologiju?

Naučnici se već godinama strasno spore oko jedne protivurečnosti u vezi sa zaratustrijanstvom Darija i njegovih naslednika. Protiv zaratustrijanstva Velikih kraljeva se, pored ostalih, navode i sledeći dokazi: Zaratustra nije imenovan ni na jednom natpisu; ne pojavljuju se ni termini ni tako značajna imena kao što su spenta, Angra Mainju i Ameša-Spente (osim Arte); pored toga, religija Persijanaca u vreme Ahemenida, onako kako ju je opisao Herodot, nema ničega od zaratustrijanstva. U prilog Ahemenida navodi se ime velikog boga Ahure Mazde koje se ne slavi na natpisima, a takođe i činjenica da reforma kojom je pod Artakserksom I (465—425) uveden novi kalendar sa zaratustrijanskim entitetima, nije izazvala nikakav odjek. 27 Kako god bilo, ako Ahemenidi i nisu bili zaratustrijanci, njihova je teologija bila istoga nivoa kao i teologija gatha: ona obiluje apstraktnim izrazima koji se mogu uporediti sa izrazima gatha, i »prepuna je moralnih briga«.28 Pored toga, kao što nas na to podseća Marjan Mole, od jednog kralja ne treba očekivati sveštenička delà i formule; on ne obavlja bogosluženje, nego izvršava konkretna delà; fraša je dakle termin koji izražava sve »ono što je dobro, što čini sreću čoveka, što omogućava jednom kralju da izvršava svoju vlast«.

Baal je jedini lavatory koji je nazivan »Daganovim sinom« mada a £ ubrajao među Elove sinove (pošto je on bio otac svih bogova). Dagana, čije ime znači »zrno«, obožavali su u DUHOVNOST trećem milenijumu u oblasti gornjeg i srednjeg Eufrata. 26 Ipak, on sam nema nikakvu ulogu u mitološkim tekstovima Ugari ta, gde je Baal glavni junak. Apelativ baal (»Gospodar«) postao je njegovo lično ime. On isto tako ima i vlastito ime, Haddu, odnosno Hadad. Zvali su ga i »Jahač Oblaka«, »Kralj, Gospodar Zemlje«. Jedan od njegovih epiteta je Alijan, »Moćni«, »Svedržac«. On je izvor i princip plodnosti, ali je i ratnik, kao što je njegova sestra i žena Anat istovremeno boginja 1 i ubavi i rata. Pored njih, dva najznačajnija mitološka lika su Jam, »Kraljević additional, Vladar Rekac, i Mot, »Smrt«, koji mladom bogu osporavaju vrhovnu vlast. U stvari, veliki deo ugaritske mitologije je posvećen sukobu Ela i Baala, i Baalovim borbama sa Jamom i Motom da bi nametnuo i zadržao svoju vrhovnu vlast.

smo videli da Prađapati stvara svet »zagrevajući se« tapasom, a iscrpljenost koja za tim sledi može se izjednačiti sa zamorom posle seksualnog čina (§ seventy six). Na obrednom planu tapas omogućava »ponovno rađanje«, tj. prelaz iz ovog u svet bogova, iz sfere »profanog« u sferu »sakralnog«. Osim toga, askeza onome koji kontemplira pomaže da »u sebi razvije« misterije ezoteričnog znanja i otkriva mu duboke istine. (Agni tapasvinu daje »toplotu glave«, čineći ga tako pronicljivim.) Askeza korenito menja oblik bivstvovanja askete, daje mu natčovečansku »snagu« koja može postati opasna, a u nekim slučajevima i »demonska«.26 Tapas obuhvata uvodna najznačajnija žrtvovanja, ceremoniju inicijacije, učenje brahmaćarina. U osnovi tapas se obavlja postom, bdenjem pored vatre ili stajanjem na suncu, rede ispijanjem opojnih supstanci. Ali »zagrevanje« se podjednako postiže i zadržavanjem daha, što otvara put za izvođenje jedne smele homologije između tog vedskog obreda sa primesama joge. Ovu homologaciju omogućavaju pre svega spekulacije Brahmana u vezi sa žrtvovanjem.

Home practice is taught and inspired so you have one of the most benefit from the apply, and find out how to aid you involving courses.

lavatory-Sunce, Tešupov sin je bio smatran za branitelja zakona i pravde. Ništa manje omiljen bio je Telipinu, takođe Tešupov sin, čijem ćemo mitu uskoro posvetiti više pažnje. Što se tiče religioznog života, izvori nas obaveštavaju isključivo o zvaničnim kultovima. Molitve čiji su tekstovi bili sačuvani pripadaju kraljevskim porodicama. Drugim recima, mi ne poznajemo narodna verovanja i obrede. Ipak, ne može se sumnjati u ulogu namenjenu boginjama plodnosti i bogu oluje. Sezonske praznike, pogotovu praznik Nove godine (purulli), svetkovao je kralj predstavljajući ariofonske osvajače; ali slične ceremonije su u toj oblasti upražnjavane još od neolita. »Crna magija« je bila zabranjena Zakonikom; krivci su kažnjavani smrću. To posredno potvrđuje ogroman ugled koji su u narodu uživali neki drevni običaji. Nasuprot tome, značajan broj do danas otkrivenih tekstova dokazuje da je »bela magija« bila otvorena i uveliko upražnjavana; ona se pretežno sastojala od obreda očišćenja i »udaljavanja zla«. two Kraljica Puduhepas u jednoj lepoj molitvi poistovećuje boginju Arinu s Hepatom (up. prevod A. Goetzea, ANET, str. 393). To je, međuum, jedino svedočanstvo te vrste; u obredima i na popisima žrtava, imena ove dve boginje navode se jedno pored drugog. To i objašnjava značaj koji su pod hititskim vladarima dobile dve slavne epifanije Boginje-Majke.

The Actual physical healing supports refined shifts of transformation. Dissolving the inner tensions lets you Dwell with ease, while identifying the further Proportions of your respective becoming.

zemlje, i tako sve do Dela. Bilo bi uzaludno tražiti neko moguće istorijsko sećanje u ovom predanju koje u zemlju Hiperborejaca pored ostalog smešta i maslinu, prevashodno mediteransko drvo. Severne oblasti su ipak — od Trakije pa sve do zemlje Skita i Isedonaca — imale značajno, mesto u mitskim tradicijama vezanim za Apolona. Neki od njegovih legendarnih učenika (Abarid, Aristej) bili su »Hiperborejci«, a Orfej je uvek bio dovođen u vezu sa Trakijom. Ali reč je o Severu koji je, premda postupno otkrivan i istraživan, zadržao mitsku auru. Posebno je takav zamišljeni Sever podsticao i hranio mitsko stvaralaštvo. U prilog Apolonovom azijskom poreklu navodi se i činjenica da se najveća sedišta njegovog kulta nalaze u Aziji: Patar u Likiji, Didima u Kariji, Klar u Joniji, itd.

egipatsko Mrry, »Voljeni«; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, »crnac«. Nije isključeno da je mladi Moj sije znao za Ehnatonovu »reformu« (oko 1375—1350), koji je kult Amona zamenio solarnim »monoteizmom« Atona. Uočena35 je i analogija između dve religije: Aton je, takođe, proglašen za »jedinog Boga«; kao Jehova, i on je bathroom »koji je stvorio sve što postoji«; najzad, značaj koji Ehnatonova »reforma« pridaje »Nauku« može se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privuče ramzesko društvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle ugušenja Ehnatonove »reforme«. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu između egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastičke prakse (prostitucija oba pola), »kult« životinja, predstavljaju previše strahota za nekoga ko je odgajen u »religiji Otaca«.

Dovoljno je setiti se slučaja Indije, gde su napetost i beznađe izazvani religioznom devalorizacijom bramanske žrtve stvorili čitav niz izuzetnih tvorevina (Upanišade, uobličavanje tehnika joge, poruke Gautame Bude, mistična pobožnost, itd.), od kojih svaka, u stvari, predstavlja drugačije, smelo rešenje iste krize (vidi poglavlja IX, XVII, XVIII, XIX). Godinama sam razmišljao o kratkom i sažetom delu koje bi se moglo Professionalčitati za nekoliko dana. Jer čitanje izjedna najbolje otkriva suštinsko jedinstvo religioznih pojava, a istovremeno i neiscrpnu novinu njihovih izražavanja. Čitalac takve knjige bio bi doveden pred vedske himne, Brahmane i Upanišade samo nekoliko sati pošto bi se upoznao sa idejama i verovanjima paleolita, Mesopotamije i Egipta; otkrio bi Šankaru, tantrizam i Milarepu, islam, Joakima iz Flore ili Paracelzusa, pošto meditirajući probdeo noć nad Zaratustrom, Gautamom Budom i taoizmom, nad helenskim misterijama, razvojem hrišćanstva, gnosticizmom, alhemijom ili mitologijom o Gralu; susreo bi Drosvetitelje i nemačke romantičare, Hegela, Maksa Milera, Frojda, Junga i Bonhefera tek pošto bi prethodno otkrio Kecalkoatla i Virakoču, dvanaest Alvara i Grigorija Palamu, prve kabaliste, Avicenu ili Elisaiju. Na žalost, ta kratka i sažeta knjiga još nije napisana. Pomirio sam se s tim da za sada objavim jedno trotomno delo, u

stavljale sećanja neke istorijske ličnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je o dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni product. Jedna himna (Jašt thirteen) slavi Prorokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda i biljke su verovale« (thirteen : 93 i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se proširiti na sedam kontinenata« (thirteen : 95) .5 Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivši njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noći, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.« 6 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi put i tako je začet Zaratustra. 7 Još pre njegovog rođenja, Ahraman i devi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo takvim sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar.

Na zamašnom geografskom prostoru, počev od određenog istorijskog trenutka, kosmogonija je (kao, uostalom, i svi drugi oblici »stvaranja« i »osnivanja«) obuhvatala i pobedničku borbu nekog boga ili mitskog heroja protiv nekog mitskog čudovišta ili zmaja (up., na primer, Indra—Vritra, Baal—Jam, Zevs—Tifon, itd.). Imali smo prilike da pokažemo kako je odgovarajući scénario postojao i kod vedskih Indusa, i u starom Iranu, 35 mada u ovom drugom slučaju izvori potiču iz kasnijih vremena i mit prikazuju u naglašeno istorizovanom obliku. U stvari, o borbi junaka Thraetone protiv zmaja Aži Dahake koju pominje Avesta (Jašte 9: 145; five : 34; 19: 92 i dalje), Firdusi pripoveda kao o borbi kralja Fariduna (< Fretona < Thraetone) protiv jednog stranog uzurpatora, zmaja Aždahaka, koji je zarobio i uzeo za žene dve sestre zakonitog vladara Jamšeda « Jima Hšaeta). Kao i Thraetona, Faridun izlazi kao pobednik, ubija zmaja, oslobađa (i sada on uzima za žene) dve zarobljene princeze. Kasnija predanja jasno navode da je kralj pobedio Aždahaka upravo na dan Nove godine.36 Iranski heroji i kraljevi poznati su po tome što su ubijali zmajeve (up., na primer, legendu o Ardaširu), što je, uostalom, veoma raširen motiv na koji ćemo se još vratiti. Dodajmo da je u Iranu, kao i drugde, proces istorizacije tema i mitskih likova u ravnoteži sa suprotnim procesom: stvarni neprijatelji naroda ili carstva zamišljani su kao čudovišta, a naročito kao zmajevi.

74. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša), kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces, važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika, odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus advertisement uterum* Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«. Kao što to objavljuje Satapatha Brahmana (XI, two, I, one), »čovek se rađa tri puta: prvi put od svojih roditelja, drugi set kada prinosi ž r t v u . . . , treći put kada umre i kada ga postave na vatru, odakle on ponovo stiže u egzistenciju«. U stvari, reč je o mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. Osvećenje, dikša, predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje, ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama. 7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani, kada je prošao kroz inicijacijski regressus advert uterum.

Sa šamanizmom su podjednako dovođeni u vezu i crteži koji su nazvani »pod rendgenskim zracima«, odnosno oni crteži koji prikazuju kosture i unutrašnje organe životinja. Takvi crteži, za koje je u Francuskoj potvrđeno da su nastali tokom magdalenijena 13000—6000), a u Norveškoj između ~ 6000—2000, pronađeni su i u istočnom Sibiru, kod Eskima, u Americi (kod indijanskih plemena Odžibva, Pueblosa, itd.), ali isto tako u Indiji i Maleziji, na Novoj Gvineji i u severozapadnoj Australiji. 37 Ta je umetnost svojstvena kulturama lovaca, ali je religiozna ideologija koja ih Professionalžima šamanska. U stvari, samo je šaman, zahvaljujući svojoj natprirodnoj viziji, u stanju da »vidi sopstveni kostur«. 38 Drugim recima, on je sposoban da prodre do izvora života životinje, do koštanog elementa. Da je reč o iskustvu koje je suštinsko za određeni idea »mističnog«, dokazano je, između ostalog, činjenicom što ono još postoji u tibetanskom budizmu. 6. Žensko prisustvo Otkriće ženskih figura u poslednjem ledenom dobu postavilo je probleme o kojima se još raspravlja. one particular su veoma rasprostranjene, od jugozapadne Francuske do Bajkalskog jezera u Sibiru, i od severne Italije sve do Rajne.